Oladi malo :)

I tako neki dan, pijem pivu, pušim pljugu, trkeljam o Mamiću i HDZu...i frend koji tu i tamo doletava do nas na klupicu okrene očima. Znao ja kaj ga grebe, al ipak reko, zašto ne...

-Kaje Denis, kaj se pjeniš?

Ma nemrem više slušat ova vaša sranja o politici, Mamiću..a i ovaj Stavros kaj vam svira iz mobitela...

- Da, kaj sa svim tim? Ne kužim kaj oćeš reć...

Ne znam...meni je to sve tako plitko... Dosta mi je tih priča. Zanimaju me dublje stvari. One koje te uzdižu, prosvijetljuju.

-Ne kužim kaj briješ. Ne znam za tebe, al ja sam prosvijetljen.

Na to Denis prasne u smijeh i sa potpuno izbezumljenim čudom u očima me priupita "Pa pobogu, po čemu si ti to prosvijetljen?"

-Kaj ti očekuješ od mene? Kaj ti znači bit prosvijetljen? Da ko Mojsije razdvojim Hajdukovu obranu pa da im i ti možeš dat gol?

Ne baš tako...ali da...znalo bi se, vidjelo bi se. Sorry al ti si isti ko većina kvartovskih kvazi intelektualaca...Po čemu si ti prosvijetljen???

Moram priznat da me malo zapeklo pa sam pomislio dulje od uobićajenih 0,000000001 milisekundi i nakon pune 0,0001235813 ispalio:

-Ajde da pokušam. Prvo star sam koliko i Svemir sam. Kako bi me ti uopće mogao vidjeti nekoliko milijardi zvijezda trebalo se urušiti. Srcem kucam bez razmišljanja, a u sebi stvaram milijarde živih bića svakoga trena. Kad me nema ničeg nema (pobij ako možeš), svako jutro se probudim i zasijem sunce u svojim očima kako bi uživao u kaleidoskopu svoje prosvijetljenosti. OK, možda ne levitiram (makar ne znam kaj onda radim u prostoru cijelo vrijeme), ne čitam ti misli (makar ne znam kak te onda uopće razumijem) ili ne bacam zlato iz rukava (ovo fakat nemrem jebiga :/)...ali meni je onaj dio do buđenja, sunca i kaleidoskopa, dovoljan da popušim pljugu i pogledam ravno u žar svoje prosvijetljenosti i odem doma bez brige i pameti...

Moram vam priznat da mi se čini da je Denis shvatio...